Од формирања Санитарне управе нишког округа 1878. године па до формирања ЈКП „Медиана“ 1990. године, организација санитарно-комуналних активности у Нишу се мењала кроз историју.
Ослобођењем Ниша од Турака 1878. године, у запуштеном и прљавом граду без здраве пијаће воде, јавила се потреба за одржавањем чистоће и јавне хигијене.
У периоду од 1880. до 1920. године, у Нишу су побијени Нортонови бунари, калдрмисане главне улице, уређен је први општински парк и направљена су хе рметичка кола за превоз умрлих од заразних болести. То је било време када се почело с а чишћењем и одржавањем града, прањем улица и изношењем смећа. Систематски је решаван и проблем паса луталица.
1922. године Санитарна управа нишког округа донела је прву НАРЕДБУ О ОДРЖАЊУ ЧИСТОТЕ.
На основу одобрених средстава у буџету, Суд општине нишке је 1923. године формирао Службу за одржавање јавне хигијене, чишћење улица и изношење смећа.
Одржавање јавне хигијене и одвожење смећа углавном се сводило на центар и крајеве града у којима су живеле имућније грађанске породице. Звоно кочијаша са чеза за обилазак града значило је позив грађанству да смеће изнесе из кућа како би се, истом запрегом, извезло на депонију.
Како се град развијао, потребе су биле све веће. Убрзо је формиран општински Возни и чистачки парк који се старао о чистоћи у граду. Уочи Другог светског рата Возарска служба почела је прикупљање смеће и на периферији града, али у мањем обиму. Услуге одвоза смећа наплаћиване су путем обавезне општинске таксе.
Убрзо су вихор Другог светског рата и окупација захватиили нашу земљу, а одржавање чистоће у овим приликама заостајало је за осталим потребама града. По завршетку рата,1945. године, послове одржавања чистоће наставила је Служба возног и чистачког парка, која је тада функционисала у саставу Градског народног ослободилачког одбора.
У послератном периоду Ниш се убрзано развија, граде се зграде, подижу бројна предузећа, фабрике и установе, расте број становника. Возни и чистачки парк више није у стању да задовољи потребе града у одржавању јавне хигијене и изношењу смећа.
На седници Градског народног одбора, 10. јуна 1947. године, формирано је ново предузеће „Чистоћа“ које је преузело све кадрове као и основна и обртна средства Возног и чистачког парка.
Општа карактеристика првих година рада градског предузећа „Чистоћа“ (1947-1950) била је велика миграција кадрова, углавном радника који су нерадо прихватали послове чистача и јавне хигијене. Напуштали су радна места и враћали се пољопривреди. Други су тражили боља и лакша радна места. Било је то време опште несташице радне снаге па су уложени велики напори да се спречи миграција неопходних чистача, кочијаша, колара, бравара, столара и осталих упослених, пре свега оних који су имали завршену економску школу.
Децентрализација органа народне власти и државне управе почела је 1949. године. Органи управе, односно Градски НОО, престали су да буду оснивачи радних и привредних организација. Доношење основног Закона о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива, 1950. године, представљало је почетак развоја политичког система социјалистичког самоуправљања.
Настао је период бројних измена у начину рада и пословања привредних радних организација. Измењени су и донети нови прописи који су поспешивали самосталност радних организација. Нови процеси у друштву одразили су се на рад „Чистоће“ у Нишу. Народни одбор Града Ниша, 19. маја 1952. године, донео је решење о укидању Градског предузећа „Чистоћа“ у Нишу и оснивању Управе за хигијенско-техничку службу. Предузеће је проширило своју делатност: задржало је раније обавезе чишћења града и преузело нове послове одржавања градског купатила и перионице. Новину је представљала обавеза самосталног финансијера. Више се није могло пословати на бази „сигурних дотација“ већ на основу радних и наплаћених обавеза.
Под именом „Управа“, организација је пословала нешто више од 2 године. Обављала је редовне и уобичајне задатке на плану чишћења, поливању улица и одвоза смећа. Савет за комуналне послове Народног одбора Града Ниша био је надлежни и контролни орган који је разматрао захтеве, извештаје и предлоге те управе, а Народни одбор Града Ниша и даље је постављао и разрешавао директора.
Убрзо је дошло до нових промена. На предлог Савета за привреду и на основу Закона о народним одборима и Градским општинама, Народни одбор Града Ниша, на седници Већа произвођача је 23. јуна 1954. године донео Решење о проглашењу комуналне организације, односно, „управа“ је преименована у Предузеће за хигијенско-техничку службу.
Предмет пословања предузећа био је одржавање чистоће у граду, одржавање градског купатила и вешернице, организација и рад ковачких, коларских, поткивачких и других радионица као и транспорт и возарске услуга. Као новину предузеће је преузело и обавезу чишћења димњака.
Са развојем Ниша, његовом убрзаном изградњом и урбанизацијом наметнуо се и нови, модернији курс на плану одржавања јавне хигијене и чистоће. Нешто већа употреба моторних возила (камиона) почела је1958. године. Предузеће је1965. године набавило специјална возила за изношење смећа, одвоз фекалија, прање и поливање улица. Све то било је недовољно па је, отуда, период од 1966. до 1970. године био у знаку интензивирања даље модернизације и јачања капацитета како би се успешније одржавала јавна хигијена и чистоћа у граду.
У циљу веће координације, сарадње и међусобног испомагања у раду на комуналним пословима у граду,15. марта 1982. године “Чистоћа” и друга сродна комунална предузећа (“Липа”, “Комуналац”, “Нискоградња”, “Нишпаркинг”) су референдумом прихватила удруживање у КРО “Медиана”.
Све Организације удруженог рада (ОУР) у саставу КРО “Медиана” наставиле су успешно пословање. Велика пажња и брига је посвећена заштити здравља радника. Обезбеђена су специјална радна одела и заштитна средства: ципеле, рукавице, капе, заштитне маске, зимска и летња радна одела. Здравље запослених је редовно контролисано и предузимале су се разне акције за организовано коришћење годишњих и ванредних одмора.
31.01.1990. године КРО “Медиана” трансформише се у Друштвено комунално предузеће (ДКП) “Медиана” да би након неколико месеци, 02. 04.1990. године, постало Јавно комунално предузеће “Медиана” и под истим називом функционише и данас.
А онда наступа период који се памти по распаду Југославије, санкцијама, ратовима, избеглицама. Било је јако тешко обезбедити и најосновнија средства за рад предузећа (бензин, резервне делове и др.) као и личне дохотке радницима.
24. марта 1999. године, војске 19 земаља чланица НАТО почеле су ваздушне нападе на Србију. Град Ниш је претрпео огромне губитке, материјалне и људске. И у најтежем периоду, радници “Медиане” нису стали. Плашећи се бомби, стрепећи за свој живот и животе својих најближих, они су радили неуморно на рашчишћавању терена после бомбардовања. Улице су морале бити проходне за саобраћај. У сваком тренутку граду су били на располагању, како радници, тако и целокупна механизација предузећа.
Након свих страдања и трпљења, наше предузеће доживљава успон. Купују се нова возила, уводи нова технологија, запошљавају млади и образовани људи. У циљу веће продуктивности и ефикасности у раду, из ЈКП “Медиана” се издваја неколико предузећа која настављају да послују самостално. Прво је издвојена делатност наплате паркирања и оформљено предузеће “Паркинг сервис”. Не задуго, из ”Медиане” се издваја “Обједињена наплата”, а затим се и делатност одржавања зеленила и гробаља, као и обележавање саобраћајница, поверава новом ЈКП “Горица”.
ЈКП “Медиана” наставља да посује самостално задржавајући делатност одржавања јавне хигијене у граду, управљања отпадом и одржавање димњака.
Данас се можемо похвалити савременом организацијом, модерним возним парком, увођењем у пословање међународно признатих стандарда. Издвајају се средства за рекреативне одморе, стипендије, обуку кадрова за нове технологије.
Набављени су савремени камиони за рад Зимске службе, постављени подземни контејнери, ГПС уређаји за праћење и надзор возила , мобилни телефони, камере…